STIMMER
Osoba koja toliko voli da smišlja imena za svaki svoj novi projekat, da je pomalo zastranio na tom informacionom i muzičkom stopiranju kroz krajolike soničnih pejzaža i elektro-poljoprivrednog prizvuka.
Stimmer je lagano pravio imidž akonceptualnog, slobodnog audio nazovi-inovatora, te je svoj prvi ozbiljan pokušaj snimanja sirovih emocija, dok su mu prsti drhtali po klavijaturi ubrzo (i zbrzano) izbacio na velike forume i ostale emulacije pijačnih diskusija na internetu.

Takvi ispadi neuračunljivog marketinga su prerasli u nerazumne i nazaustavljive diskusije dovoljno dokonih ljudi koji su rešili da sebi pokvare jutro slušajući shizofrene kompozicije Stimmera.
Motivisan petominutnom popularnošću, on nastavlja da prati svoje idiotske melodije u glavi, i polako (ali sigurno) ih prepisuje u sekvencere.

Stimmer se od 2000. (give or take) upušta u nekontrolisanu eklektičnost koja se negde na polovini puta pretvara u patološko krstarenje ilegalnim kanalima i newsletterima samo da bi, na kraju krajeva, uspeo da uplaši komšije što agresivnijim i paranoia-inducing zvucima. Par godina se čudio što mu u zgradi niko nije davao feedback na obično 'Dobar dan'. No, uzevši u obzir nadrealne dane tih ratnih godina i ''stimulativni'' program RTSa i tome slično - i bolje što su mislili da iza Stimmerovog bejbifejsa stoji krvoločno kopile koje ritualno otvara trbuhe raznih ptica.

Danas, on uglavnom mašta o tehnološkoj singularnosti i konačnom pobedom Skyneta nad ljudskom rasom. A dok taj dan ne dodje, on će u medjuvremenu naći način da kroz muziku aktivira blagu destruktivnost i time olakša ceo proces anihilacije.